ДА ЛИ ЖЕНЕ ТРЕБА ДА ПОВЕЗУЈУ МАРАМУ ПРИ УЛАСКУ У ЦРКВУ?

Жене су од увек носиле мараме. Носиле су их стално: у кући, у пољу, у шетњи, на сабору код цркве и наравно на Светој литургији. То је део наше вере, традиције и културе, који се данас одржао само код наших најстаријих суграђанки, док младе жене и девојке носе мараме само приликом посета црквама и манастирима и за време јутарње и вечерње службе као и на литургијама, међутим и ово правило се код млађих популација жена ређе практикује.

Верујемо да је то само зато што данас млади нису довољно упућени у разлоге због којих мараму треба носити макар приликом посета светињама. Управо због младих ми и желимо да пишемо овакве текстове како бисмо их што више упознали и приближили нашој величанственој вери и традицији нашег народа.

Жене не само да су носиле мараме, које су покривале дуге плетенице, увијене око главе, него су и други делови одеће били прикладни и сведени, сукње или хаљине до испод колена, блузе и наставци су били са дугим рукавима или најкраће 3/4 рукавима. Међутим променом моде и трендова које су долазиле са запада, жене у Србији су почеле да се слободније облаче у јавности, па се из генерације у генерацију такав стил почео примењивати и приликом посета светињама, што морамо се сложити није баш прикладно. Жене су почеле да скраћују сукње и хаљине, да урезују дубоки деколте, да се утежу у узане панталоне што није баш ни прикладно нити практично нарочито кад се присуствује службама и литургијама где се треба не ретко крстити уз дубоки наклон, па сложићете се, може изледати мало дегутантно.

Но, све већи број жена осећа потребу да треба прилагодити одећу и покрити одређене делове тела и данас причамобаш  о томе шта треба да покрије марама?Покривена глава жене на молитви пред господом, треба да означи положај жене у односу на мужа. А жене данас, у жељи за еманципацијом и кроз разне феминистичке покрете, не желе више да имају такав однос у браку према мужевима, како то учи свети апостол Павле Посланица Ефесцима 5. глава.

Овде се не ради о неком пуком и простачком понижавају жене нити стављање жене у неки подређен положај, напротив, по нашој вери жена је свето и обожавано биће, и апостол Павле у својим стиховима ни на који начин не унижава вредност једне жене, већ је уздиже на пијадестал, где је мушкарац дужан да о њој брине, да је чува и да брине о заштити њеног достојанства и части као и жена о мужевљевом. Овде се само говори о једном здравом породичном и верском поретку и благостању. 

Они који носе мараму нека не осуђују оне који не носе, и обратно. Свако нека буде забринут за своје спасење, и своју побожност нека искаже на свој начин.

То је ствар осећаја, а једном када почнете да осећате ту благодат, када почнете да се повезујете са Светим Духом и када он почне да вас води, верујте, никада се више нећете одрећи тог благостања.

Нису криве наше мајке, нисмо ни ми сами криви, није ни време криво зато што смо изгубили те мале везе измедју нашег односа према вери и традицији, на нама је да поново успоставимо те везе онда када осетимо да је за то тренутак. И оно најважније никада није касно да се поново повежемо и повратимо тај осећај благостања који су имали наши преци.